ПРЦ

РЕКА

Мирис те воде.
Жубор.
Мир.

ГДЕ САМ БИО, ШТА САМ РАДИО…

Да почнем хаотично. Штавише, и наставићу хаотично. Јуче нисам радио ништа. После месец и по дана суманутог рмбачења на разним пољима (не пољопривредним) то ми је било преко потребно. Дакле јуче сам дошао из ноћне смене, нисам радио ништа, ако се изузме свирање и ручак са кумовима, и увече сам се успавао уз филм “Филаделфија” који нећу гледати до краја. Досадио ми.

Изводио сам радове по кући. Ламинат, глетовање, кречење, фарбање, чак сам направио и један писаћи сто, не куцаћи и компујтерски већ прави писаћи сто без оних дркалица за дискове, кућишта и тастатуре. Материјал су ми наравно, исекли по мери али мере сам ја конструисао без грешке. Видите, сва та стваралаштва (и још пар ствари) су допринела да ми се не пише. Једно стваралаштво потиснуло друго, али осећај је био исти - сјајан као и увек. Мајсторија!

Неколико речи о пар ствари. Прва је програм за комп “Guitar rig”. То је програм који симулира, уколико имате добре звучнике и појачало, сасвим опако брдо опреме, ма какво брдо, комплетну опрему за свирање електричне гитаре и то је нешто феноменално. Компензација за младалачко злопаћење са прозуклим појачалима ручне израде и недостатком новца за куповину икаквог а камоли врхунског. Живео “Guitar rig” бесплатно вам даје оно што сте сањали читавог живота, наравно, ако свирате гитаре и басове. Друга ствар је сателитска антена. Пошто је у мом случају уградња кабловске јебено скупа и тешко изводљива, турили ми будзашто сателицку антену. Па сам гедао у ретким тренуцима одмора Дискаверије, Риалити (упишавао сам се од смеха гледајући емисију која је лов на швалере-ке) и схватио да је данас “VH1″ сто пута бољи од усраног “MTV Adria”. Само некакве америчке јебачице и репери, јебо те! Гитаре ни од корова.

Мој тата је зидарски алат покојног деде разбацао којекуде. Јуче сам, на крају својих радова, све сакупио, опрао и решио да надаље то чувам ја. Те мистрије, глетарице, вангле, висци и остало нису само алат. То је нешто много веће од алата. Намеравам и да из мртве куће у селу донесем црно беле слике које почивају у једном ковчегу и метнем их у албум. Верујте, није ме брига што старим и што ми опадају коса и зуби, само ми тешко падају нека друга старења. Ето, очева родна кућа са домаћинством је остарела и умрла а са њом и могућност да, рецимо, прођем стазама детињства. Стазе су пусто непрепознатљиве, остале само оне имагинарне у глави. Такође је мој други деда, са мамине стране, остарео. Био је велики и надалеко познати мајстор, лимар. Ујак није хтео тиме да се бави и сада све машине стоје у некаквој шупи а радња се користи за прославу крсне славе. Некад тако вратим филм у доба кад сам уписао средњу школу па се кајем, јебала ме школа, уместо да сам отишао да са дедом правим олуке и сада будем газда и мајстор пун као брод. Мада, ко је могао да претпостави у то време да ће држава отићи у сто кураца. А олуци ће се правити још много година, неважно је од ког материјала. И тако, једна кућа зараста у флору, у другој машине чаме, стичем тужан утисак да деда и две бабе чекају крај. Радили су и превише али и даље их не држи место. Радиће нешто док год могу да се крећу.

Ето, чак су и реку у мом крају исправили и озидали кеј. Сва места из мог детињства су нестала или мутирала до непрепознатљивости. Волео бих да одем у Хрватску у летовалиште Млини. Можда оно још увек изгледа исто као кад сам био мали. Памтим све стене, нису ваљда луди да сруше стене.

СТАРЦИ

Сретну се и причају.

СЛОБОДА НА ВЕЛИКО И МАЛО

ОДСУСТВО

Изобличен поредак вредности
цвили од усхићења,
посрнуле наде погодују
бујању накарадности.

Како мимоићи неокрзнут
толико одсуство поетичности?

Изгребаних бокова,
бежим у мирис папира
и лавиринт сиротињске разоноде.

Одродише ме од певања
петовековни кметови
са уљудношћу под табанима.

СТРАХОВИ

АБЛУТОФОБИЧАР - онај ко се плаши прања и купања.
АКВАФОБИЧАР - неко ко се плаши воде и дављења.
КЛАУСТРОФОБИЈА - страх од затвореног и веома тесног простора.
АГОРАФОБИЈА - супротно Клаустрофобији, ово је страх од отвореног празног простора.
АКРОФОБИЈА - страх од висине.
АВИОФОБИЈА - страх од летења.
КРОНОФОБИЈА - страх од времена, у смислу да су они који пате од овога увек у стисци
са временом.
АМНЕЗИОФОБИЈА - страх од губитка памћења.

АГАТЕОФОБИЈА - страх од лудила.

ИДЕОФОБИЈА - страх од нове или било какве идеје.
АКЛУФОБИЈА - страх од мрака.

АКУСТИКОФОБИЈА - страх од музике.
АЛГОФОБИЈА - страх од бола.
БАЦИЛОФОБИЈА - страх од микроба.
БАКТЕРИОФОБИЈА - страх од бактерија.
ДЕНТОФОБИЈА - страх од зубара.
ХЕМОФОБИЈА - страх од крви.
КАНЦЕРОФОБИЈА - страх од могућности добијања рака.
КАРДИОФОБИЈА - страх од болести срца.
МИЗОФОБИЈА - страх од прљавштине.
НЕКРОФОБИЈА - страх од лешева и смрти.
ПАТОФОБИЈА - страх од болести.

ТРИПАНОФОБИЈА - страх од ињекција.
ТАНАТОФОБИЈА - страх од помисли да ће се једног дана умрети.

АУТОФОБИЈА - страх од самог себе.

ФОНОФОБИЈА - страх од сопственог гласа.

ГЕЛИОФОБИЈА - страх од смеха.
КСЕНОФОБИЈА - страх од странаца и непознатих људи.

АЛИУМФОБИЈА - страх од белог лука.
АНТОФОБИЈА - страх од биљака, мириса.

АМБУЛОФОБИЈА - страх од ходања.
ДЕИПНОФОБИЈА - страх од једења.
АРАХНОФОБИЈА - страх од паука.
ДОРАФОБИЈА - страх од крзна и коже било које животиње.
ХИПОФОБИЈА - страх од коња.
ИХИТОФОБИЈА - страх од риба.
ОРНИТОФОБИЈА - страх од птица.

АНДРОФОБИЈА - страх од мушкараца.

ГАМОФОБИЈА - страх од ступања у брак.
ХОМОФОБИЈА - страх од хомосексуалаца.
ЕРОТОФОБИЈА - страх од физичке љубави.

КАЛИГИНЕФОБИЈА - страх од лепих жена.

ПАРТЕНОФОБИЈА - страх од младих девојака.
ПЕДОФОБИЈА - страх од деце.

ПАПАФОБИЈА - страх од папе.

ПЕНТЕРАФОБИЈА - страх од таште.

ПЛУТОФОБИЈА - страх од богатства.
АУРОФОБИЈА - страх од злата.

ДРОМОФОБИЈА - страх од преласка на другу страну улице.

Смирај

Ишао сам данас код тетке у госте. Село полуопустело. Куће са каменим подрумима и спратовима од дрвета и иловаче умешене са сламом оронуле и посрнуле. Аветињски пусте. У неколицини оних од цигала и бетона живе малобројни мештани једући хлеб са девет кора. Теча умро пре две године, рак плућа. Цигарету није никад запалио али радио је као бравар и вариоц у рударско топионичарском басену. Сећам се, док су живели у рударском граду, одлазио бих код њих за време распуста. Била су то јако срећна времена, за мене, а верујем и за њих. Брат од тетке је носио ципеле са штиклама и битлс фризуру. Шетам запуштеним двориштем, тетка сама премала за превелико двориште. У дну, крај некакве рушевне помоћне зграде, прислоњена коњска сејалица за кукуруз, размонтирана, коњски плуг превртач и гомила сваковрсне старудије и гвожђурије. Некада су те справе имале само највеће газде у селу. Размишљам колико су крава продали да би их купили. Сада течин отац само још може да чува овце а и то једва. Сећам се опет рударског града, питао бих тетку о тим данима али ћутим. Залази сунце.

И у мом селу је кућа умрла. Баба живи код нас. Понекад, кад одем гледам залазак сунца. Као најдужи дан, прошао је живот тог домаћинства. И још многих. Цигани купе воловска рала и дрљаче и терају будзашто у старо гвожђе. Ја наше никад не бих продао.

РОДНА КУЋА

I

Мру од чичка и од глога
басамаци и авлија;
разљућена до зла бога,
испод прага сикће змија.

Рђом ломна пуца брава,
уздах мами са усана,
по собама љута трава,
вода капље са тавана.

Из дувара ниче зова.
Свикнута на време ово
на пенџеру дрема сова.

Старој кући звона звоне:
посмртно јој држи слово,
рањен светац са иконе.

II

Под чандијом, полудела
кукавица јаје снела.
Поноћ стегла четри зида,
мрак се шири из невида.

Док ћук ћуче на комину
мајка језик чупа сину.
Прећутало клетву богу
мртво пиле у пологу.

Изникао из мрклине
дим преклао једно око,
бол царује надубоко.

И последњи зрачак мине.
Задремала мушка снага:
има име - нема прага.

Аутор песама:
Радослав Вучковић

ЛОВ

Не, не гасну чаролије,
Нити постајем обичан.
[Свако чудо три дана
(будали може и доживотно трајати.)]

Не, не гасне жар чаролије, рекох. (!!!)
Све је дозвољено.
Израз не сме трпети.

Ово сам ја,
по први пут онако како треба.
Не никад неће утихнути пев муза.
Само…
Крију се на неочекиваним местима,

‘дупенце ли их уметничко!

НИКАД НЕЋУ ИМАТИ СВОЈ КРЕВЕТАЦ…