Изобличен поредак вредности
цвили од усхићења,
посрнуле наде погодују
бујању накарадности.
Како мимоићи неокрзнут
толико одсуство поетичности?
Изгребаних бокова,
бежим у мирис папира
и лавиринт сиротињске разоноде.
Одродише ме од певања
петовековни кметови
са уљудношћу под табанима.
АБЛУТОФОБИЧАР - онај ко се плаши прања и купања.
АКВАФОБИЧАР - неко ко се плаши воде и дављења.
КЛАУСТРОФОБИЈА - страх од затвореног и веома тесног простора.
АГОРАФОБИЈА - супротно Клаустрофобији, ово је страх од отвореног празног простора.
АКРОФОБИЈА - страх од висине.
АВИОФОБИЈА - страх од летења.
КРОНОФОБИЈА - страх од времена, у смислу да су они који пате од овога увек у стисци
са временом.
АМНЕЗИОФОБИЈА - страх од губитка памћења.
АГАТЕОФОБИЈА - страх од лудила.
ИДЕОФОБИЈА - страх од нове или било какве идеје.
АКЛУФОБИЈА - страх од мрака.
АКУСТИКОФОБИЈА - страх од музике.
АЛГОФОБИЈА - страх од бола.
БАЦИЛОФОБИЈА - страх од микроба.
БАКТЕРИОФОБИЈА - страх од бактерија.
ДЕНТОФОБИЈА - страх од зубара.
ХЕМОФОБИЈА - страх од крви.
КАНЦЕРОФОБИЈА - страх од могућности добијања рака.
КАРДИОФОБИЈА - страх од болести срца.
МИЗОФОБИЈА - страх од прљавштине.
НЕКРОФОБИЈА - страх од лешева и смрти.
ПАТОФОБИЈА - страх од болести.
ТРИПАНОФОБИЈА - страх од ињекција.
ТАНАТОФОБИЈА - страх од помисли да ће се једног дана умрети.
АУТОФОБИЈА - страх од самог себе.
ФОНОФОБИЈА - страх од сопственог гласа.
ГЕЛИОФОБИЈА - страх од смеха.
КСЕНОФОБИЈА - страх од странаца и непознатих људи.
АЛИУМФОБИЈА - страх од белог лука.
АНТОФОБИЈА - страх од биљака, мириса.
АМБУЛОФОБИЈА - страх од ходања.
ДЕИПНОФОБИЈА - страх од једења.
АРАХНОФОБИЈА - страх од паука.
ДОРАФОБИЈА - страх од крзна и коже било које животиње.
ХИПОФОБИЈА - страх од коња.
ИХИТОФОБИЈА - страх од риба.
ОРНИТОФОБИЈА - страх од птица.
АНДРОФОБИЈА - страх од мушкараца.
ГАМОФОБИЈА - страх од ступања у брак.
ХОМОФОБИЈА - страх од хомосексуалаца.
ЕРОТОФОБИЈА - страх од физичке љубави.
КАЛИГИНЕФОБИЈА - страх од лепих жена.
ПАРТЕНОФОБИЈА - страх од младих девојака.
ПЕДОФОБИЈА - страх од деце.
ПАПАФОБИЈА - страх од папе.
ПЕНТЕРАФОБИЈА - страх од таште.
ПЛУТОФОБИЈА - страх од богатства.
АУРОФОБИЈА - страх од злата.
ДРОМОФОБИЈА - страх од преласка на другу страну улице.
Ишао сам данас код тетке у госте. Село полуопустело. Куће са каменим подрумима и спратовима од дрвета и иловаче умешене са сламом оронуле и посрнуле. Аветињски пусте. У неколицини оних од цигала и бетона живе малобројни мештани једући хлеб са девет кора. Теча умро пре две године, рак плућа. Цигарету није никад запалио али радио је као бравар и вариоц у рударско топионичарском басену. Сећам се, док су живели у рударском граду, одлазио бих код њих за време распуста. Била су то јако срећна времена, за мене, а верујем и за њих. Брат од тетке је носио ципеле са штиклама и битлс фризуру. Шетам запуштеним двориштем, тетка сама премала за превелико двориште. У дну, крај некакве рушевне помоћне зграде, прислоњена коњска сејалица за кукуруз, размонтирана, коњски плуг превртач и гомила сваковрсне старудије и гвожђурије. Некада су те справе имале само највеће газде у селу. Размишљам колико су крава продали да би их купили. Сада течин отац само још може да чува овце а и то једва. Сећам се опет рударског града, питао бих тетку о тим данима али ћутим. Залази сунце.
И у мом селу је кућа умрла. Баба живи код нас. Понекад, кад одем гледам залазак сунца. Као најдужи дан, прошао је живот тог домаћинства. И још многих. Цигани купе воловска рала и дрљаче и терају будзашто у старо гвожђе. Ја наше никад не бих продао.
I
Мру од чичка и од глога
басамаци и авлија;
разљућена до зла бога,
испод прага сикће змија.
Рђом ломна пуца брава,
уздах мами са усана,
по собама љута трава,
вода капље са тавана.
Из дувара ниче зова.
Свикнута на време ово
на пенџеру дрема сова.
Старој кући звона звоне:
посмртно јој држи слово,
рањен светац са иконе.
II
Под чандијом, полудела
кукавица јаје снела.
Поноћ стегла четри зида,
мрак се шири из невида.
Док ћук ћуче на комину
мајка језик чупа сину.
Прећутало клетву богу
мртво пиле у пологу.
Изникао из мрклине
дим преклао једно око,
бол царује надубоко.
И последњи зрачак мине.
Задремала мушка снага:
има име - нема прага.
Не, не гасну чаролије,
Нити постајем обичан.
[Свако чудо три дана
(будали може и доживотно трајати.)]
Не, не гасне жар чаролије, рекох. (!!!)
Све је дозвољено.
Израз не сме трпети.
Ово сам ја,
по први пут онако како треба.
Не никад неће утихнути пев муза.
Само…
Крију се на неочекиваним местима,
‘дупенце ли их уметничко!
Одужише се кишни дани
и дођоше по своје
у друштву неразумевања,
живчаности и безобзирности.
А она, јадна,
шмугну у љуштуру,
непробојнију и од корњачине
(најјачи је оклоп
од неизговорених речи),
па као да је и то мало,
оловни облак
на чело навуче,
мало поћути
док јој брада не задрхти
ишчекујући сузу.
Да ли се каже мусаки или мусаци? Било како било за чет’р особе треба вам:
)Дакле, овако. Лук и шаргарепу исецкати на ситне коцкице (пожељно претходно ољуштити и опрати) па пропржити на уљу у повећој шерпи. За то време опрати и исецкати шампињоне на танке листиће са све дршкама па додати у лук и шаргарепу. Посолити и побиберити и динстати док не уври вода коју ће пустити печурке. Тада умутити у чинију кашику сенфа и два деци белог вина, две шоље пиринча опрати па све то додати у печурке, добро промешати и динстати још десетак минута на слабијој ватри уз мешање јер пошто уври вода печурке могу лако да загоре. У међувремену, то јест за време динстовања, свињске филете (рибиће) пресећи на пола, разлупати их чекићем за месо, они су толико меки да ћете их тако обликовати у шницле. Посолити, побиберити и пропржити их у плитком тигању на маслацу, на јачој ватри, да порумене. Одложити их у тањир са цветном бордуром да упију дозу естетике.
Шта даље? Кад се све издинстало и испржило, узети повећу ватросталну чинију (може и земљано тавче) премазати га уљем изнутра па сипати половину шампињона. Лепо распоредити па поређати пржене филете (рибичиће) тако да покрију печурке. Затим то прелити другом половином масе (печурака). Умутити чет’р јаја, додати јогурт, кашику зачина Це и кашику ситно сецканог першуна па и све то домутити и прелити мусаку. Шутнути у рерну загрејану на 250 степени, пећи док не порумени и та-даааа!
Уз ово јелце пити бело вино или шприцер. Са пивом је безвезе.
Била једном једна тета средњих година и, као што то бива у већини случајева, имала је кризу средњих година. Волела би тако, из чиста мира, да нагласи како је добра риба и како има дечка који је млађи од ње. И како је паметна, емаципована, млада духом и лудо се забавља успут. Или се то само тако чинило случајном посматрачу.
Случајни посматрач је имао млађег брата, студента који је студирао и становао у великом граду. Случајни посматрач је долазио с времена на време да обави некакве послове у велики град и тада би носио брату торбу са чистом гардеробом и домаћом храном. Млађи брат као млађи брат, гитариста са разбарушеном косурдачом али и најбољи студент у групи, попричао би са братом срдачно, узео торбу и отишао у свој студентски брлог да се преједе од укусних маминих јела.
Све то су, скоро увек, проматрала два мудраца која живеху у близини места примопредаје братске торбе. Мудраци су живели у малом, али укусно опремљеном кућерку са безброј егзотично дограђених терасица, собица и пролаза. Јако љупка кућица. Тог јутра, пошто су одгледали постапокалиптичну серију “Црни подочњак”, епизоду “Дробићу ти кичму дробилицом за кичму”, мудраци скуваше нес кафу, мудрац један умућену три у један, а мудрац два обичну немућену без шећера и поседаше у столице од плетеног прућа на терасици. Беше пролеће и на ограду терасице слетеше две птице певачице умилно цвркућући. Између осталих боја имале су и предивну нијансу жуте.
-Одувек сам толико волео плаву боју и све њене нијансе да сам куповао махом и гардеробу тих боја и, могу ти рећи, смучиле су ми се те ствари. Хоћу једну поткошуљу овако жуте боје-рече мудрац један.
-Добро. Купићу ти једну за рођендан- мудрац два отпи дуг гутљај кафе.
У том наиђе млађи брат и стаде да чека на раскршћу. Све се лепо видело са терасице и мудраци помно посматраху. После неколико минута наиђе и случајни посматрач са торбом, предаде је брату, разменише пар речи и одоше свако на своју страну.
-Само ти вуци те торбетине, сутра неће ни хвала да ти каже- мудрац два промрси у браду. Иначе, мудраци су имали браде као Маркс и Енгелс.
-Их, па не носи он торбе зато што му је брат добар већ зато што је добар он- рече мудрац један.
Мудрац два не рече ништа већ оде лагано у собу, пусти диск са ужасним снимком уживо групе “Браћа без гаћа” и из звучника одјекну фалширајући, крештави женски глас у пратњи ‘армоника:
“Ја сам мала девојчица
двајес кила ми гузица
терам мини моду
док ме не убоду!!!”
Принуђен сам да даднем одређени савет драгим читаоцима. Елем (лорд, бонд), многи се жале, откако сам променио јебени вебдизајн блога да су им мала слова, да се ћораве, да чкиље и тако то. Ја нумем да увећам слова, а моја најбоља другарица тврди, што сам и сам донекле провалио, да је то фабрички вордпресов дизајн и да се све промене плаћају. Шта преостаје? Ако користите internet explorer, идите у мени view, затим text size, и одаберите једну од пет понуђених величина фонта. Затим одите на овај сајт и скините Mozilla Firefox, инсталирајте и заборавите да је internet explorer икада постојао у вашем компу. Онда слова увећавајте просто кликнувши ctrl+, а смањујте на ctrl-. Открићете још сијасет одличних могућности, уз одличне додатке (add-ons) и теме. И то све легално и бесплатно на горе поменутом сајту.
Јуче сам Бошку инсталирао на мобилни Operamini. Видех нуде верзију 4 и то на српском, а ја сам имао неку 3.4, ако се не варам, на хрватском. Скинух и ја и пријатно се одушевих као прасе у лифту. Увели курсорчић, па се види цела страна, па све супериш, па може положено, па синхронизовање. Скида се врло просто само укуцате operamini.com у ваш постојећи броузер на мобу и та-на-на-нааа! Пар кликова и готово. Препоручујем свима који немају или имају старију верзију. Мени ради одлично на Sony Ericsson-у.
А сада спетакл!!! Видео игра FARCRY! Мислим да је из 2004, тражи само 256мб RAM , 3,5 гб места, и одлична је. Уколико сте испрелазили цели опус Call of Duty (ваљда се овако пише, да га јебем баш) и заљубили се у њега ово је права игра за вас. Не заостаје нимало. Не знам каква је за умрежавање и да ли уопште има ту опцију али за singl је страва. Ја сам мислио да ништа не може прићи Call of Duty-ју али зајебо сам се. Иначе имам 256мб RAM и нисам неки суманути играч али волим. Заразих се после дужег времена. Са FARCRY.
